Početak
Sećam se dobro tog januara 2016. godine kada sam po prvi put započela svesno i svakodnevno pisanje svog dnevnika. Od tada nije prošao baš ni jedan dan da nisam u njega upisala makar par reči. Često za sebe volim da kažem da ne znam da li više volim da čitam ili da pišem, pa se ponekad i začudim kako ranije nisam integrisala ovu naviku. Međutim, setim se da jesam, samo sam bila mnogo mlađa i tada je moj dnevnik imao i svoje ime – Lulu. (ne znam zašto to ime, dete u meni verovatno ima odgovor)
Pisala sam mu kad god sam se kao dete osetila uplašeno, čudno, zabrinuto ali i sretno. Pisala sam i pisala, a onda sam stala.
Sve do te 2016. godine kada je zapravo i počelo moje razvijanje. (prvih 23 godina bilo je samo zagrevanje za sve što je usledilo)
Dete u nama uvek zna šta nam je potrebno, samo što (mi) odrasli često decu ne čujemo.
Zašto baš dnevnik?
Istraživanja i tvrdnje mnogih psihoterapeuta ukazuju na to da vođenje dnevnika koje uključuje misli i osećanja povodom onoga što nam se u životu dešava, dokazano pomaže da mentalno ojačamo. Takođe nam pomaže da ispunimo svoje ciljeve u budućnosti i sagledamo svoj napredak ka ispunjavanju istih. Pisanje je vrsta nenamerne emocionalne regulacije (Metju Liberman), odnosno jedan od najboljih alata za upravljanje sopstvenim emocijama, podizanje nivoa svesti i za kreiranje.
Kao što sam već spomenula, pisanje dnevnika se često javlja kao prirodna potreba još u tinejdžerskim danima jer je to nekome jedini način da ima ‘svoj svet’. Sam proces pisanja mentalno nas vraća u sadašnji trenutak, a istovremeno nam daje i mogućnost da razvijamo svoj kreativni potencijal.
Ljubav prema pisanju ne postoji u svima i nije svima lako da istraju jer nismo isti ali imamo istu potrebu – da nam život bude lakši.
Dnevnik je naše bezbedno mesto, to nije materijal koji se piše za druge pa samim tim je strah od greške, preterivanja, i preuveličavanja samo jedan od signala da postoji otpor. Tamo gde postoji otpor, promena je najveća.
Vrste dnevnika
Kroz mnogo godina rada sa sobom i sa klijentima neke vrste dnevnika su se pokazale kao najdelotvornije i navešću samo one za koje iskustveno znam da – nepogrešivo rade.
- Dnevnik Zahvalnosti – Svakodnevno pisanje svojih zahvalnosti (početi sa izazovom od 30 dana pisanja). Ovakav vid dnevnika pruža osećaj mira, sigurnosti i otvara naš um za nove razloge koji će se vremenom naći u ovom dnevniku.
- Dnevnik Samopoštovanja – Ovaj dnevnik je nešto što uvek uključujem u rad sa klijentima koji imaju mali nivo samopoštovanja, samovrednovanja i samosvesti. Potrebno je da se piše svaki dan, bez izuzetka, odgovor na sledeća pitanja:
Zbog čega sam danas ponosna na sebe?
U čemu sam dobra?
Na čemu mi drugi ljudi često zahvaljuju?
Šta ću danas da uradim za sebe? Zbog sebe?
Moja 3 uspeha (danas, juče, u životu, itd) - Dnevnik Volje – Ukoliko imamo želju da pišemo dnevnik bilo koje vrste ali nemamo volje ili počnemo par dana pa odustanemo onda je ovaj vid dnevnika nešto što će potpuno to da promeni. Na mom youtube kanalu postoji video koji detaljno objašnjava proces ovog pisanja, njegovu svrhu i trajanje. Video možeš da pogledaš ovde.
- Terapeutski Dnevnik – Svako ko je bio u procesu neke terapije sigurno se susreo sa ovim alatom, zapisivanje svojih emocija, stanja i misli na svakodnevnom nivou će pružiti tebi i tvom terapeutu/coach-u jasne smernice i odgovore koji su neophodni za isceljenje svake vrste.
- Dnevnik Ciljeva – Verujem da se skoro svako od nas susreo sa principom zapisivanja i postavljanja ciljeva (pogotovo krajem ili početkom godine) ali istina je da nije dovoljno samo jednom zapisati svoj cilj jer on brzo ode u zaborav zbog života koji se svakodnevno odvija. Baš zato je ovakav dnevnik siguran put ka ostvarenju ciljeva. Svakog dana ispočetka pisati svojih 5-10 ciljeva i za svaki od njih napisati minimum 1 stvar koju ćemo da uradimo na dnevnom nivou. (npr danas ću za svoj cilj ‘živeti zdravije’ popiti više vode)
Zaključak
Koji god tip dnevnika da izaberemo – dobro je. Raditi na svojoj mentalnoj snazi podrazumeva svakodnevno angažovanje i želju da ovog puta zaista uradimo nešto za sebe. Dobra vest je da je dovoljno samo par minuta dnevno koje ćemo odvojiti da posvetimo pisanju sopstvenog dnevnika, loša vest je da ukoliko nemamo ni tih par minuta – ne negujemo sebe ni minimalno, a tražimo od života maksimalno.
Istina je da što više neguješ sebe, to više život neguje tebe.
