Ne volim da sam u prednosti, pa verovatno zato nikad I nisam bila. Kako godine prolaze saznajem sve više detalja iz svog ranog detinjstva. Još kao mala sam spoznala da ljudi imaju očekivanja od tebe, od mene, od dece. Koliko ćeš dobiti njihovu ljubav I podršku zavisilo je od toga koliko ispunjavaš ta očekivanja.
Rasla sam sama sa mamom I bakom do nekog trenutka, mada tata voli da naglasi kako je ipak bio prisutan iako nismo živeli zajedno, istina je da nije. Iz ugla devojčice koja posmatra drugarice čiji je tata tu, moj nije bio. I to je potpuno ok. Sada. Moja startna pozicija, dakle, bila je u garsonjeri sa mamom, bez prevelike ambicije okoline.
‘Samo srednju školu da izgura I dobro je’.
Bila sam ili sam I dalje buntovnica.
Nisam volela pravila, volela sam prkos. Nisam želela okvir, želela sam slobodu. Želje me nisu uvek vodile tamo gde je prijatno ili udobno ali tamo je bilo zanimljivo.
Sećam se tih pogleda kada su mi polomili nos, dve operacije I dva nervna sloma od straha. Koktel odrastanja.
Nikad mi nisu prijali kokteli.
Sa periodom ispijanja koktela završila sam I srednju školu ali nisam odmah upisala fakultet.
‘Znali smo’.
Nisam se previše osvrtala. Ni danas se ne osvrćem. Ta glad za slobodom odvela me je do prvog posla čim sam postala punoletna. Ajncer I ja smo bili na ‘ti’.
Zaista volim taj deo svog života.
Sažvakala sam tu prvu bombonu finansijske slobode I odlučila da se vratim u njihovu podršku. Očigledno mi je bila potrebna više nego što sam tada znala. Upisala sam fakultet I završila ga brže nego što sam I razmišljala o njemu.
Lako.
Danas često nailazim na stav da ‘ako nije lako, nije tvoje’, dakle bio je moj fakultet. Za mene tada. Baš kao I ljudi, tako I fakulteti, odgovaraju ti u određenom delu života. Ne uvek, ali u pravom momentu je osećaj zauvek.
Umeju ljudi da me pitaju kako sam uopšte počela da se bavim ovim?
Kada sam odlučila da pišem?
Zašto radim sa ljudima?
Odakle mi ideja?
Odgovore na pitanja koja se nikada nisu u meni probudila, nemam.
Na sva ostala imam ili bar znam da ih pronadjem. Znam da krenem da pišem ali ne znam da stanem jer sam tada najslobodnija da budem I kažem ono što jesam.
Zaista je teško stati kad je najlepše. Ali učim.
Učenje o sopstvenim granicama je zapravo najduže učenje o sebi. Sve ostalo je promenjlivo.
Baš kao I očekivanja. Tvoja za tebe I tvoja za njih.
Njihova za tebe.
Trgovina očekivanjima se ne završava nikada, to znam sigurno.
Zato se voli I komuniciraj da ne budeš u ovoj trgovini u situaciji da prodaješ. Sebe.
Otkup ume da bude baš skup.
Ne pitaj kako znam.
